Takmicenje plesom do snova se svodi na to da se desetoro ljudi koje su snasle teske zivotne situacije takmice u plesu, a onda se gledaocima prepusti da svojim glasovima odluce ko ispada. Poslednji dobija pare za resavanje svog problema, a ostali sipak.
Zar da to sto neko ne ume da plese engleski valcer njegovo dete treba da kosta ociju? Zar treba da glasamo da li je vaznija operacija srcane mane trogodisnjeg decaka ili transplantacija bubrega petogodisnje devojcice?
Da se razumemo, nisam protiv humanitarnih akcija i najdraze bi mi bilo da svih 10 nevoljnika dobije pomoc koja im je potrebna. Ali ne ovako. Ne nadmetanjem u vrckanju. I ne merenjem bola.
Preuzeto sa http://vukajlija.com