Verbalni buldožer. Suptilan k’o kramp, pizdurina u muškim cipelama. Udara gde najviše boli, ali ne zato što može, već zato što drugačije ne zna. Dođe iznenada k’ herpes, po žrtvi razmaže svoje prosto prošireno vnugo, pa ode. Šukno je frustraciju po nekom drugom, za danas je miran pa kući neće morati da žvaće kurton i drka na voditelja najslabije karike.
Njegov problem je nerešiv. Probala je već mama da ga dovede u red terapijama i ćale kablom od pegle. Ništa-ne vredi. Ulubi mu neko katkad lobanju i kaže nemoj da se ponovi, ali isto džaba. Ponoviće se.
Kramp je kramp. Slomiti ga ne možeš, neće biti elegantan čime god da ga okitiš. Ružan je i proizvodi tupe svuke. Sposoban za jednu jedinu svar, šta udari-to pukne.
-Ja mislim da bi’ ja to bolje uradio. Ipak sam…
-Kako ti kepecu možeš to odraditi bolje. Toliko si nizak da ti je kosa počela opadati. Ne stojiš dobro sa dva slova azbuke, a kad se uzbudiš mucaš.
-Slušaj krampu zarđali. Kakve to ime veze sa farbanjem karoserije stojadina. Ja sam autolimar krv mu jebem-nisam voditelj drugog dnevnika.
-Muc-muc, muc-muc…
Preuzeto sa http://vukajlija.com