Како је уопштено место да вечито каскамо за светом, тако је твитер дошао и до наше земље. У почетку су налог имали ентузијасти и хипстери који се хране паштетом, али твитер је од скоро постао мејн медиј и донео с тим све чари које са собом носи. Тако су се на тој мрежи профилисали људи које без неког важног разлога прати много људи и који се трипују да могу због тога да утичу на нешто.
-Јеботе шта, буљиш у тај телефон, ако сам те позвао на пиће, то је да бих причао са тобом!
-Ево, само да одговорим Динкићу и Чанку, секунд.
-Од кад се ти дописујеш са политичарима?!
-Ма на твитеру, бре.
-Хахаа, и шта можеш да питаш политичара и сељебритија шта хоћеш?
-Да, да.
-И они ти стварно одговарају?
-Да, бре, што ти је то чудно. Па то им је посао.
-Хаааха, па питај Млађу кад ће паре од акција.
-Како си шаљив, то је прежвакано, фора је дати неке конструктивне предлоге, како да се реши економска криза, да ли улагати у социјалну заштиту више нов…
-Оћеш да кажеш да политичаре заиста боли курац шта мисли дипломирани студент прве године из Мале Моштанице?
-Па, наравно, нови медији доносе нове могућ…
-Е, не сери. Јуче си ме звао да ме питаш како се укључује веш машина, а сад би да водиш економску политику.
-Ма, не разумеш ти то. Ја сам утицајан.
-Стварно?! Ај утичи онда на оног конобора да нам донесе четри јелена и две молдавске курве. Је л’ може то преко твитера?
-Ок, нисам ја Анакин Скајвокер.
Preuzeto sa http://vukajlija.com