Из угла узвишене господе, која се настанила у ужи и шири центар Београда:
Линије београдског ГСП-а које саобраћају до приградских насеља, у којима је и бог рекао лаку ноћ, а нема намеру да пожели „Добро јутро.“ (читај Сремчица или Рушањ). Означени су различитим комбинацијама од три броја, а варијације у слагању цифара, могу се истражити, приликом запослења у фирми, чије је седиште у Угриновцима.
Из угла обичних смртника, једино средство које их може одвести до жељене дестинације. Светло спаса приликом хладне ноћи, у којој се смрзаваш к’о циганче на ветру. Уколико се четири године возиш линијом, чија је почетна станица код кафане „Мало Кијево“ на Видиковцу, а последња шпедиционо предузеће „Бора Кечић“, аутобусе локалце, можеш да обожаваш или презиреш. Неки од популарних „Сељобуса“ су редовни и повезују центар града са приградским насељима, док су други локални, служе као једина нит која повезује Сјебаниште са Окогузиштем, а на исте се чека и по сат времена.
601,602 сурчински
511 Сремчица – Главна железничка станица, популарни „петсто сељак“
521 „песто дваес геџа“
542 стара линија, некада међу радницима раковачког басена популаран као „Конкорд“
531,532 Рушањци
533 „Гробљанац“ окреће се код гробља „Орловача“
107 ПАДИНСКА СКЕЛА – ДУНАВАЦ
110 ПАДИНСКА СКЕЛА – ШИРОКА ГРЕДА
300 и кусур Заклопача, Ритопек, Болеч
400 и кусур Седнеш на Вождовцу па где стигнеш, стигнеш.
Preuzeto sa http://vukajlija.com