Posprdno odavanje počasti sagovorniku, stavljajući mu do znanja da se makar na kratko uspešno uživeo u svoju ulogu, koju mu niko nije dodelio i svojim izlaganjem, ali samo izlaganjem, opasno približio određenom velikanu sa kojim deli stavove.
– Slabo nešto igraju ovi naši ljaljani, opet će ih matorci ugaziti s nulom.
– Pa kada smo ofanzivno orijentisani, Perke ne ume da se vrati nazad, a Ćomi visi tamo desno i stalno ispada iz igre. Trebalo bi svi da se malo povuku ka svom golu, ostave prostor matoranima da se umore u ovom, po nas bezopasnom delu terena i onda u zadnjih 10 minuta da ih savatamo na kontru.
– Izvini, Murinjo, nisam te prepoznao.
————————————————–
– Pu, mamicu mu, opet mi iskočio osigurač.
– Zato što ne možeš istovremeno imati dva računara uključena u sobi, neonku i obično svetlo, televizor, a onda upališ i klimu, koja kada počne da duva suviše struje povuče i prc.
– Izvini, Tesla, nisam te prepoznao.
————————————————–
– Ne znam kako da priđem Jovani, uzentam se svaki put.
– Ma samo joj se bre uneseš u facu, kažeš „dodži vamo„, podigneš obrvu, namigneš i odete kod tebe.
– Izvini, Roko, nisam te prepoznao.
Preuzeto sa http://vukajlija.com