Prepisivanje na bubicu

Zločinački poduhvat protiv sopstvenog mozga. Nekad su đaci i studenti prepisivali, ako već moraju, na boemski način – ispišu puškice kod kuće, usput pola toga i nauče. Danas većinu zabole patka da se muče, dovoljno je otići do najbliže bandere, poskidati oglase ( ima ih više nego umrlica ) na kojima se nudi usluga iznajmljivanja kompletnog aparata za dvosmernu komunikaciju, pomoću kojeg ćete dobiti željenu peticu ili desetku. A znanje? Ma koji kurac znanje, šta će to kome. Ovaj nus-produkt tehnike koriste uglavnom srednjoškolci u "ladimo jaja" školama i studenti "platio sam, boli me kurac" fakulteta, i to i nije neki problem, oni će ionako biti jebeni menadžeri. Fora je što se pojava omasovila na fakultetima koji treba da proizvedu: inženjere, lekare, ekonomiste, koji će sutra "nositi" ovu zemlju, tako da neće biti nikakvo čudo ako mostovi budu padali zbog jedne nule viška u proračunu, ili nekom ugrade protezu sa 36 zuba.

-Alo, alo…slušaj zadatke. Jebote, kakva je ovo matematika, nigde brojeva.

Prvi: neki lim ( limes ) pa crtica na desnu stranu, pa položena osmica ( beskonačno ), pa šajkača na levu stranu ( suma ), a ispod i = 1, a iznad n. pa onda ide 2 h ćirilično ( x ) + 4 kroz h ćirilično na malu dvojku ( na kvadrat ) – 8, pa sve to na neko i.

Drugi: Jao, ovo je sa nekim dlakama ( integrali ).

– Glas sa druge strane žice ( najčešće iznajmljeni apsolvent PMF-a ): Prvo ću da ti odradim taj sa šajkačom, a posle taj sa dlakama. Javljam rešenje za 15 min ( prevrt očima i jebanje milosne majčice u sebi ).

Sutra:

– E kevo, 10 sam dobila, znači, razvalila sam.

-Jao, ljubi majka svoju pametnu devojčicu. Znala sam da u tebi čuči genije.

Preuzeto sa http://vukajlija.com