Patetika

Ne znam kako da počnem ovo… imajući na umu da je ovo poslednja stvar koju ću napisati, osećam pritisak da to uradim što bolje… da dam sve od sebe… poslednji umni napor biće uložen kako bih ovekovečio sve što iza sebe ostavljam, a to je sadržaj mog profila, za koji molim da ne bude obrisan baš iz tog razloga… neka barem nešto iza mene ostane, kada mi je već život bio promašen… evo sada na kraju shvatam realnu vrednost svojih postupaka, svog celog života, mog rada i truda… 0! Stoga ću se potruditi da odlazak bude veličanstven… pa, red je da vam napokon saopštim, nakon ovoliko redova – imam ovaj najnoviji grip, svinjski kažu… sutra me otpremaju u bolnicu…ne znam ni zašto, sada bi mi bilo najmilije da ovo malo vremena provedem sa svojom porodicom… ali kažu: ‘To je za njihovu bezbednost’… dakle provešću poslednje dane, sate svog života okružen nepoznatim ljudima u nekom smrdljivom bolničkom krevetu u kome je ležalo ko zna koliko njih sa ko zna kakvim bolestima! Ali neka, verovatno bolje ne zalužujem… koliko daješ toliko ti se vraća, tako kažu… ali, sada je kasno razmišljati o bilo čemu… ostajte definisatori… zbogom.