Сцена која ће у америчким тинејџерским филмовима обележити даљи ток радње. Ја знам, ви знате, сви сигурно знају да ће они на крају у некој романтичној сцени завршити заједно, само они то не знају. Радња-клише. Обоје замишљени шетају ходником када се сударају. Она испушта књиге које је носила у рукама. Обоје скупљају књиге са пода, он се извињава. Погледи им се сусрећу. И сад се они ту гледају, не проговарају(иначе је сасвим нормално гледати у неког 5-10 секунди без иједне речи). Љубав на 1. поглед. И тада креће натезање до последње сцене у филму. Он смотан, она се испoведа најбољој другарици. Питање је зашто се у нашим школама не дешава такво заљубљивање, које је судећи по овим филмовима врло често. Можда зато што девојке у Србоји као сав нормалан свет носе књиге у торби.
У једној средњој школи у Србији…Обоје шетају ходником замишљени, сударају се, она испушта свој рози мобилни са цирконима.
она: Majмунчино једна, јеси ли ти ћорав?! Је л’ гледаш ти где идеш?! Има да ми купиш нов!
он(покушава да скупи делове): Е извини стварно…
она: A јако ми сад вреди то твоје извињење!
Погледи им се сусрећу,он гледа у њу…
она: Шта буљиш у мене, соме један!
Preuzeto sa http://vukajlija.com