Добро познати шалтерски проблем, стар колико и човечанство.
(Сумер, 5000. година п.н.е.)
Писар: Господине, заиста ми је жао, али не можемо тренутно да вам израчунамо годишњи принос жита и укупан број жигосаних робова, пао нам је систем (показује на осушену глину).
Корисник: Али зашто не узмете свежу глину?
Писар: Зато што смо на паузи.
***
(феудална Европа, негде у Франачкој, око 870. године)
Свештеник-ћата: Господине, жао нам је, али заиста не можемо да вам помогнемо тренутно око раскусуравања са рачунима бесних кметова. Штрајкујемо, знате већ – демократија, а и на паузи смо…
Корисник: Какви сад штрајкови, па ви сте најбогатији слој друштва!?
Свештеник-ћата: Па, да, али знате…наши дорматоријуми немају довољно златних плочица, а тако се не може…правила су правила.
***
(Француска револуција 1792.)
Чиновник у Парламенту: Жао нам је, Господине, али не можемо да вам помогнемо. Ви сте буржоазија. Али познајемо неке џелате који дају врло повољне кредите на мекиње и буђ…а и траје пауза.
***
(Београд, 2010. било који шалтер)
Шалтерска службеница: Жао нам је, господине, али напросто не можемо да вам помогнемо.
Корисник: Али зашто? Чекам од 10.X. 1997. на Уговор о купопродаји?!
Шалтерска службеница: Зато што ми се нокти још увек нису осушили…али са’ће пауза, па колегиница на шалтеру 10. може да вам помогне.
Корисник: (Окреће се ка шалтеру 10, где никога нема. Док се окренуо назад ка претходном шалтеру, просторија је већ потпуно празна).
Preuzeto sa http://vukajlija.com