Gust

Онај кога ИМА. Дакле није дебео (дефинитивно није ни мршав, да не буде дилеме), али има га. Конституцијом подсећа на међеда, који је на око гломазан, али брже трчи, а богами и плива од тебе. А још се пење и на дрво. Попут свог крзнатог рођака, кадар је стићи* и на страшном месту постојати- а поготово ово друго, јер има circa два метра и стотинак кила.

У овом добу седења на фотељама, дркања телефона и свађања по форумима, права густина је реткост. Слабији међу густима поклекну, крену на фитнесе, почну да једу авокадо и постану Дарко Лазић-вонаби мршавци који ће вазда бити млохави, док јачи постану прегусти- дебеле слине које се једва сећају периода са пристојном количином триглицерида.

Они прави, међутим… Иако их има мало и раштркани су по белом свету, довољно је да један од последњих из реда Густих дође у неко друштво, да би људи кренули да се гурају лактовима, а да се у соби осети смрад (за неке мирис) страха.

Густи, имате мој наклон.

*Није кадар утећи- међеди не беже.

А: Јел било шта на свадби вредно помена?

Б: Ништа посебно, сем што се мој кум Света поравнао од неке домаће клеке, заспао у кућици од кера.

након једноминутног напада смеха

А: Како јебо те, како?

Б: Ништа, ја видим да је почео да шара очима као рефлекторима и маше оним његовим рукама, рек’о убиће некога, изведем га напоље да прошета мало. Оставим га на секунд да пишам, а он прескочи у двориште неке фирме ту поред кафане.

Ал’ отуд иде ђаво с буџом, тачније шарпланинац велики к’о теле који грозно режи на Свету. Ја се одсек’о, свака длака на телу ми усправно стоји, рек’о оде Света. Кад креће буразер да режи још грозније, нисам веровао да човек може тако да звучи без да има рак грла. Кер ту вероватно сконта ко је луђи, и помери се пар метара лево, а Света упузи у кућицу и заспи. Узми зови, вичи гађај каменчићима, Свето, Светозаре, говедо пијано. Ништа. Зови милицију, не смеју ни они да прескоче. На крају некако нађемо телефон од власника фирме који је умирио џукелу и успемо да извучемо бизгова.

А: А јес’ сад. Мало- мало па ми причаш бајке о том Свети, зар нема он беше 100 кила , како је тако дебео успео да изведе све те акробације?

Б: Стопетнес’, сезона је слава. И није Света дебео бре, он је више некако, како бих рекао…

Густ.

Preuzeto sa http://vukajlija.com