Vrhunsko dostignuće srpskog gurmanskog zanata, i vrhunski domet srpskog inata.
Pola milenijuma brušeno umeće inaćenja turskom zulumu i njihovoj kulturi. Suprotstavljanje njihovim normama, i ismevanje njihovog strogog kažnjavanja.
Oni nas na kolac. Za najmanju sitnicu. Da nas ponize i unize.
E pa i mi će da nabijamo na kolac. U inat, bre!
A koga ćemo da nabijamo? PRASE! Najprljaviju životinju od svih životinja. Životinju koju oni ne jedu, jer je previše prljava. Ne da ćemo da je nabijemo na kolac (ražanj), nego ćemo da uživamo dok je okrećemo i posle da je u slast pojedemo. Njima u inat. Uz najbolju domaću rakiju (opet zabranjeno voće – alkohol). S kolena na koleno prenošen je zanat nabijanja praseta na ražanj, njegovog pečenja, i uživanje u njegovom ukusu. 500 godina. Brušen je brilijant našeg kulinarstva. Doveden do savršenstva.
Inat je naš najslađi specijalitet.
– Al’ će da bidne dobro ovo prase. Tako ga okreći.
– Evo ga Ali-Paša. Pazi sad ovo. Oj Pašaa, dođi da se gostimo!
– Merhaba Srbi! Šta to spremate, lepo vam to miriše, otvara apetit!
– Dođi, probaj. Vidi kako se lepo okreće na ražnju, vidi ti to prase.
– Neverni psi! Svinja je najprljavija životinja. Bah!
(u sebi misli: ali lepo miriše, majku mu njegovu)
Preuzeto sa http://vukajlija.com