Наизглед само папир. Са утиснутим словима и фотографијама. Информација, едукација, разонода. Након што је електрична кутија завршила на тавану из афекта према неподношљивим хиндо – турским, домаће – неприкосновеним говнима, ред је био завалити се у фотељу и препустити се чарима штампе. Та слика човека који у топлини својег дома прелистава странице, са наочарима и озбиљним погледом одувек је била узвишена, а сада је само исто оно што и измет насумичне луталице на улици.
Све отпада, а у први план долазе некада споредне намене овог средства јавног информисања. Потпала, паковање, чишћење прозора, брисање гузице…
-Сине, додај ми новине.
-КУРАЦ!
-Молим?
-Па, пише, тата, курац на њима. Великим словима. Неко се напушава њега.
-Дај да видим.
-Не могу, код брата су, у вц- у је, онанише на еротске огласе.
-Јеботе, два дана нисам кући, и гледај шта затичем. Где ти је мајка?
-Ено је на спрату, брије стидницу по рецепту Викторије Бекам из десет корака, прави салату од шпаргли и спрема теби пире од бадема, каже да те побољша.
-Јеботе, а ја баш хтео да видим ко је заврнуо мошнице Дрогби. Могу да се кладим да је Тери. Тај их заврће свима. И сису оне дебеле у Паровима…
-Вид’о ја, добра дојка ћале.
-Их, биће од тебе човек!
Preuzeto sa http://vukajlija.com