Ustaljen izraz za onoga koji je progutao motku i polako ga nestaje. Mršav, suvonjav, ispijen k’o da je sčuvaj bože u logoru bio. Jede ‘ranu al’ se čini k’o da ‘rana jede njega pa od silna prejedanja isturio koske toliko da se mogu pobrojati. Svojevrsna poluzombi priroda. Takvog bi mogli postaviti da plaši ptice u polju. Više liči na čiviluk nego na čoveka.
– Gde je Mita?
– A što? Da bez njega neka velika stvar ne može da se svrši?
– Mislio sam da malo igramo lopte, šut/gol, kapirate?
– A taj ti sinko moj ne može ni kašiku podići, a kamo li lopte ritati. Broje mu se rebra! A vidi ti kako si lep, pa razvijen! Ono moje se presavilo k’o kifla, zaćorilo samo cigaru, obesilo donju usnu, samo kafe ispija i po čitavu noć bdi. Nego deder ti njega da naučiš da jede k’o čovek!
– E čika Rade, da bi on bio ovakav k’o ja što sam, bog me, i ne može jesti k’o čovek. Treba da jede k’o svinja!
Preuzeto sa http://vukajlija.com