Најодвратнија природна непогода која може да задеси човека.
Прво се претвориш у морончину – мозак ти ради на пешес обртаја, зеваш у молекуле ваздуха и цуре ти бале, саплићеш се на сопствену сенку, баљезгаш глупости и умиреш од блама петсто пута на дан, одсецају ти се ноге, повраћа ти се, имаш лептириће у стомаку који уопште нису лептирићи него орлови брадани после ускршњег поста, ко шта ради купујеш нове гаће, садиш божуре у буљу и бријеш вулву/јаја док не направиш међу ногама мејдан поље на косову равном па зато плачеш и дижеш руку на себе. Потом те обузима манична еуфорија која те нагони да помислиш да тако распао и никакав имаш магичне моћи, па скачеш са авалског торња и бијеш се са носорозима, а истовремено те изједа панични страх да ћеш бити шутнут зато што имаш митисер на дванаестопалачном цреву или просто зато што си деген каки јеси. Кад дође време, отераш родбину и пријатеље у курац, дајеш отказ/напушташ факултет, усхићено спалиш стан и идеш да зидаш вигвам на Ртњу где ћеш до смрти живети у срећи и љубави какву свет још није видео.
Онда све то прође, смориш се и навучеш се на хероин.
Preuzeto sa http://vukajlija.com