Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla – krug je okrenut – raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati – posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
– Miodraže pa šta se desilo.
– Trema.
– Pa kako to.
– Pa ne znam.
– Miodraže pa šta to bi.
– Protivnik je bio bolji.
– Pa kako Miodraže.
– Pa eto lakše je sone strane ekrana.
– Miodraže jel vas bar malo sramota.
– Jeste malo ćerkica supruga.
– Pa kako Miodraže.
– Pa ne znam.
– Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
– U Danskoj?
– Crni Miodraže.
– Sve najlepše protivniku.
– Trema?
– Miodraže sasvim moguće pa kako to.
– Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
– Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
– A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
– Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;
– Uzmite papuče.
– Ah ne toplo je.
– Dakle.
– Pa ja posao.
– Ipak obujte papuče.
– Malo treme.
– Pa šta se desilo.
– Posao deca prehranim.
– Neka kafa.
– Dobru imam cirkulaciju ne treba.
– Doviđenja.
– Doviđenja.
– Nisam se bio ni izuo ustvari.
– Pa šta se desilo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com