Све већи феномен модерног времена. Последњи бастион одбране ортодоксних пијандура, штипача меснатих гузова средовечних конобарица, самотњака и боема.
Место које је у широком луку избегавано од стране хипстер момчадије која се чешља на урбано, третира браду препаратима за негу косе, прави лајт-шоу блицем мобилног апарата док клабингује и даје Јована Цвијића за пиво од 0,3.
Женска чељад је пак згрожена масним стољњацима, заговњаним вецеима, ласцивним коментарима на рачун свог изгледа од стране задриглих гостију али превасходно чињеницом да су таговање и остали облици фејсбуковања отежани услед недостатка вајрлеса.
А и окле вајрлес у кафани у чији је једини комад технологије 21-ог века телевизор у боји са додатком телетекста? Свакако и више него довољно сложићете се, размажена клинчадија слободно нек се педерише по клабанама.
-Мали, дедер један розе-шприцер за мојега кумашина а мен’ зајечарца! И појачај тај транзистор, чујеш ли да иде: Био сам пијанац?!?!
-Одма’ дође… Е’о изволите, имате и цигански лебац приде, још нешто?
-Ништа, само одма’ дај рачун, ми ћемо ово на искап и ћао. Колико?
-190 динара.
-Ево ти 200, почасти се, био је и чика Зоћа млад, хех.
Preuzeto sa http://vukajlija.com