У давна времена земљом су ходале две врсте. Људи и Клетници. Временом, прва врста је постала доминантна, Клетници су постали малобрнојни и углавом су се користили као терачи у средњовековним тркама зечева. Клетник је било крхко биће, висине неких метар о пол, великих стопала и објешених руку до пода. Кожа им је била прекривена коштано кожним плочицама а имали су и по пар очију и нос. Уши нису ни имали. Оно што је била главна карактеристика Клетника јесте веома јак и проламајући глас то јест крик. Када би се нашли у некој неповољној ситуацији били су способни да почну испуштати исти па су као такви кориштени и легалним тркама зечева на разним врстама, пријела, вашара и комишања. У та давна времена, коњи су били главно превозно средство па се паре нису могле улагати на „трку коња„, него на трке зечева. Клетник је постављан на оближњу стијену, и биван је ошинут штапом од стране неког човека, непосредно пре саме трке, како би евентуално почео урликати и поплашити зечеве како би боље трчали. Након што се трка заврши, Клетник је у оближњој крчми кориштен као конобар где је служио свима, рум, виски, чај, рум и пружао разне врсте сексуалних услуга.
-Јакове ђе је том твом зијецу пиша?
-Залепио сам му је да би могао да трчи па се не види.
-Аха. Станко ошини тог Клетника па да почињемо!
-Јебем ја матер и теби њему. У-БУУУУУ!!!
-ВУКЕВУКЕВУКЕВУКЕВУКЕВУКЕВУКВУУУ
УУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ
УУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ!
Писано за такмичење митска бића
Preuzeto sa http://vukajlija.com