Ko spasi samoubicu spasio je dušu svoju. U svakoj prilici na svakom mestu, na poslu, u šopingu na malom fudbalu treba gledati da spasite samoubojicu. Posle on radi za vas, (odličan film Senka) zahvalan je, zove vas na slavu pa vi kažete ma mi se znamo s posla i namignete a imate vlast nad njim. Budete i kum i do kraja života se cenite. Oduvek sam želeo da spasim nekog samoubicu da ga mamim da siđe s prozora da mu kažem da je život samo jedan i da mi svi tapšu dole, da budem heroj pored jadnoga neuspeloga samoubojice da sijam! Posle da kažem u intervjuu: „vrlo je bitan taj prvi kontakt, prilazne reči potencionalnom samoubici, to ne može svako. Kad god nije neki musliman razgovor treba navoditi na slavu i da vas zove na nju, prvi dan po mogućstvu. Ja inače idem na mnogo slava i sve prvi dan me zovu.“
Svojim čamcem krstarim Dunavom, jurim svog samoubicu ali pun Dunav lovaca samoubica a na čelu Renato Grbić drži monopol ko Marina Tucaković u tekstopisanju, deli Jevreje po zasluzi. Pada jedan, okupiše se oko njega čamcima mu preprečili put da ne ispliva. Eno vidim dole izijem flips već izvuko svog samoubicu moram da požurim. Desno od mene nešto bućnu. Ponadah se da je neka razočarana studentkinja Agroživa pa da je tešim. Kad ja tamo ono neki jadnik kockar, nema tries kila, prebio sam ga veslom i skinuo mu jaknu. Dal će da me zove na slavu sad.
Preuzeto sa http://vukajlija.com