Врхунац једног српског весељака – познавање што више текстуалних ремискева у народним песмама. То знање директно се одражава на популарност, статус у кафани.
" Авлије, авлије, у топлој ноћи, срце се пита хоћеш ли моћи…! "
– "Ааааа, слушај Милета цара, нану ли му луду! Мајсторе, туру за Милета!"
. . . . . . . . . . . .
" У троје, у троје, кад вас нема боље да се нисам ни пробудила…! "
– "Мајсторе! Донеси микрофон човеку!!!" (удара се тањиром по сред чела)
Preuzeto sa http://vukajlija.com