Egzistencijalni krik prosečnog građanina Srbije u tesnacu čiji zidovi streme da dodirnu jedan drugoga.
– Kažeš, novi gradonačelnik onaj mali musavi što smo ga ložili da kita raste trljanjem slanine, pa ga jurili kerovi kroz Ribnicu dve ‘iljade devete?
– Aha. A jest’ bio smešan bežeći onako držeći se za muda, kao oni prašumski gušteri od predatora.
– Joj, što nas ne pobi NATO?1
____________________________________
– Cigare od sutra skuplje 20 dinara.
– Što nas ne pobi NATO?!!
____________________________________
– Pravi primer radne omladine, vidi ga, ljubi ga komšijka.
– Ko, Trle, pa taj ti pozira u radnom odelu ispred kuće svaki dan, troluje komšiluk, a trimer pali kao diverziju samo kad ide da vari u garaži.
– Pih, što nas ne pobi NATO? A koliko ket kod njega, jebe me očni pritisak?
Preuzeto sa https://vukajlija.com