Floskula koja predstavlja elegantan i jednostavan način da bukadžiji predočimo da nismo zadovoljni onim što je rekao, ali da nećemo afektivno reagovati jer ne želimo da se spuštamo na njegov evolutivni nivo.
Predočićemo mu takođe da dobro čujemo i da slučajno ne počne da se bahanališe i galami ako se nađe uvređenim, jer postoje realne šanse da se manemo floskula i umerenosti. Postoje šanse da nam preskoči kaiš pa da mu razmontiramo glavudžu kao Edvard Norton onoj plavoj vaginčini u "Fajt Klabu". Da ga izjebemo k’o Moniku Beluči u "Otpozadi", i da posle svega ostane neupotrebljiv k’o rumunski kurton posle drugog korišćenja. Da od njega ostane njega -koliko i hrane sredom popodne u kazanu javne kuhinje. Ništa!
Ili, da se ipak pravimo da nismo čuli..?
-Brate, brate…daj mi sto dinara.
-Ne dam ti…smaraš.
-Daj brate, ‘ću ti popušim…
-Praviću se da nisam čuo.
————————————
-Kume, je l ovo tvoja devojka stenje u klozetu?
-Vraćaj me za šank, praviću se da je nisam čuo…
Preuzeto sa http://vukajlija.com