Narodna umotvorina koja kazuje da svako od nas ima neku aktivnost koja mu pričinjava posebno zadovoljstvo i čini ga srećnim, ma koliko bila banalna i neshvatljiva za okolinu.
Keva i ćale se vraćaju s posla tridesetog decembra. Keva ulazi u kuću, a ćale se još uvek ne pojavljuje. Odjednom, čuje se nekakav prasak, a za njim još jedan, pa još jedan… Zbunjen, pitam kevu šta se dešava:
– Šta se to čuje napolju?! Šta puca?
– Šta misliš? Tata je kupio kutiju petardi.
– Zezaš me…? Pa, šta će mu?
– Čuješ, valjda, šta će mu. Da ih baca k’o malo dete. Šta da radiš, svaka budala ima svoje veselje.
Promoljujem nos napolje i vidim ćaleta sa najradosnijim osmehom na licu…
Preuzeto sa http://vukajlija.com