Редослед првих лекција у старом буквару за први разред основне (притом се мисли на онај буквар на чијој насловној страни босонога деца јашу главатог голуба, на чијој је првој страни годинама стајао Тито, па су га деведесетих заменили Вуком Караџићем).
Прво слово је А, као најчешћи глас у употреби. Онда иде М, како би деца могла за домаћи задатак да испуне 2 странице свеске са малим линијама са МАМА. Онда иде И, како би могле да се саставе речи ИМА и ИМАМ и изрази попут МАМА И МИМА. Онда долази Т, које даје могућности за речи попут ТАТА и МИТА. Онда се за домаћи задаје испуњавање неколико страница са МАМА И ТАТА. То је ок, али се превиђа чињеница да нечији родитељи живе растављено, па ово може да представља трауматично искуство за дете. Слова О, Н, С, Е и Р даље служе како би могле да се саставе и прве праве реченице, нпр “Мита има тротинет“. Мој друг из одељења је сконтао да се може направити реченица “Тома и Мита серу“, па је уместо похвале добио укор. Типичан пример спутавања креативности. Један други друг је у овоме видео прилику да нам саопшти како је отац једне другарице из разреда недавно трагично преминуо, па је саставио реченицу “Емилија нема тату“, на шта му је учитељ само рекао да нисмо учили слово Л.
Preuzeto sa http://vukajlija.com