To su priče za malu decu. Pričaju se i pišu uglavnom u cilju plašenja tih majušnih stvorenja, iz raznoraznih razloga.
Devojčicama se najčešće šalju poruke da će, ako ne slušaju, završiti kao higijeničarke neke neformalne grupe malih kuronja, ili, ako ne daj Bože vole šumsko(misli se na zabranjeno voće), stradaće im neko iz bliže familije , neće biti pozivane na žurke, umreće im majka, pa će se otac oženiti nekim zlim gaborom(k’o da je lud), neće im dati da slave matursko, i slične nebuloze.
Dečacima se još od najranijih dana, nedvosmisleno priča, da nema veće nesreće nego imati brata. Ako ih kojim slučajem imaju dva, bolje odmah jednog da gurnu sa terase, dok nije porastao, jer će kasnije imati grdne muke sa njima. Kada porastu, svađaće se oko kola, stana, vikendice, dedovine, uvaljivaće klipove jedan drugom, uvlačiće se ocu, a međusobno olajavati, najstrašnije.
Po pravilu, najveći kulov je najstariji brat, verovatno zato što je prvi progovorio, pa ima najduži staž.Srednji je potencijalni gej, jer je jebeni emotivac, pa misli na sestru i majku, a najmlađi je obavezno najkurčevitiji, on će im svima doakati, i dugo i srećno živeti sa nekim ženskim izrodom, transformisanom žabom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com