Boju ima, još samo da se ukoči

Najava tanatosa. Konstatacija na relativno blisku nadolazeću smrt, figurativnu ili bukvalnu, bledunjavog subjekta, koji isključivo putem svoje nejake pojave emituje signal da je spreman na partiju šaha sa Sablasnim Kosačem.

Izraz često korišćen radi postizanja komičnog efekta, stajanja na muku mamurnom primerku, kojem ni kombo brufen/ranisan nije pružio dašak olakšanja, ili anemičnom bolešljivom ortaku u stanju presamićenosti ala bakalar u loncu. Pored toga, nadasve odomaćen u memljivim kuloarima srpskih bolnica, daleko od ušiju onih koji su pali na postelju, sa jadnijom šansom za preživljavanje od poštenog građanina uz prosečnu potrošačku korpu.

Tačka na izvesno.

– Kako je onaj naš? Sinoć se vratio u pola 5, uđoh mu u sobu, kad ono mrak, ja upalim svetlo, vidim ga mamlaz sa ugašenim telefonom osvetljava traži prekidač. A, na njemu majica sa likom Jašara Ahmedovskog, sa natpisom „da se Ipče nije iznabodio, ja nikad ne bih plodio“, i dole one gaće što si mu kupila na pijaci sa likom Ronaldinja.

– Ma pusti ga, boju ima, još samo da se ukoči.

______________________________________________________

– Šta kažeš doktore, koja kvota?

– 6,50. Ako ćete na 500,00 evra.

– Neka hvala, ionako boju ima, još samo da se ukoči.

Preuzeto sa https://vukajlija.com