Bratić

Bez obzira da li ga poznaješ u dušu, znaš na ćao-ćao ili ne poznaješ uopšte, bratić je onaj lik koji jednostavno u trenutku uradi nešto nenormalno i sasvim neočekivano. To može biti brejkdens na žurci u blizini Ekonomskog fakulteta, gađanje prolaznika ribljim uljem ili, pak, sviranje frulice na sahrani komšijinog teleta koje je uginulo usled visoke temperature. Generalno, većina likova voli da smehom proprati sranja koja pravi jedan ovakav lik. Nekako im je drag, nesvakidašanji i drugačiji. Ma, bratić!

– Da častiš?

– Ma kurac, nisam prošao. Nagazio liniju na poligonu!

– E, jebiga.

– Ali, ćuti, slušaj ovo. Neki lik nije ni stao na onoj zaustavnoj liniji, već ‘ladno otišao još deset metara.

– I?

– I bratić udari u kamion, izađe i opušteno kaže: „Jesam proš’o?“

– Kako bilo u „Zvezdama Granda“?

– Loše. Popović nas razjurio sve u kurac.

– Što, bre?

– Ma neki bratić iz Ćićevca nije uboo nijedan ton, Sale ga iskritikovao a on dođe i pljune Zoricu Brunclik po sred čela.

– Je l’ mi ti jebeš ženu dok sam ja na straži?!

– Pobogu, prijatelju! Odakle ti to?!

– Video sam nekog bratića, slično građen k’o ti, obučen k’o ti, kako skače sa drugog sprata moje kuće. Pravo kroz vinograd, pa preko kapije, pa nabode glavom o zemlju. Živ se iskrši… Je l’ ti dobro?

– Jeste. Samo mala vrtoglavica. Mora da je od Sunca.

– Februar je, komšija.

Preuzeto sa http://vukajlija.com