Превише си тром. Живот ти је монотон. Желиш промене?
Окрени педалу на животном бајсу мало јаче. Заверглај. Ако си се заглавио у блату, биће мало шлајфа, јелте, али опет је решење верглање, само мало напорније, али увек се исплати.
Само маторе дртине имају право да возе тај бајс полако, јер, њима је још мало крај трке, кочнице су им закржљале, па да би лакше закочили мало и успоре. Али где си ти? Ниси ни до пола дошао, тур де лајф није тако кратак, нити једноставан. Много још рупа и узвишења мораш да прођеш, али запамти, мили мој, после сваког узвишења иде једна низбрдица, где можеш да одмориш ноге. Зар не?
Што кажу наши стари “преко прече наоколо ближе“, зато, не тражи пречице, пичи поштено па докле догураш. А до краја ћеш стићи сигурно. Веруј ми.
Ја сам све то прошао, и знам да ти је тешко што ме више нема. Урадио сам све што сам могао, и кога год будеш питао за мене, сви ће ти рећи да је твој стари био људина. А зато што знам как’и смо ми, ленчуге у крви, треба нам јак мотив да би нешто почели, зато ти, сине мој кажем…
Додај мало вергла…
Preuzeto sa http://vukajlija.com