Pasivna ličnost koja aktivno trpi svaki vapaj ispovedačko-žalbenog subjekta u ciklusu domaćih narodnjaka s osvrtom na prethodno ljubavnu tragiku.
“Idu dani majko moja, a od nje mi pismo,
umreću od tuge što zajedno nismoooo!
Želiš svadbu mojuuu al’ pusta ti željaa…
Nema ništa maaajkoo od tvoga veselja!“
“Slušaj majko moju pesmu ali nemoj suze litiiii…
jer kad vidim suze tvoje i meni će teeeeeže biti!“
“Umirem, umirem maaaajko aaaaj ne budi me!
Šta će mi ovooo proleće kad ooonnn ne ljubi meee!“
“Zagrli me majko, umreću ti samaaaa! Neću nikog da me voli, nema mestaaa gde ne boli! U mom srcu rane žive, njegove su oči krive, mrzim zemlju kojom hodaaa, mrzim sve od muškog roda!“
“Molim te samo, ne daj mu majkoooo da kućni pređe prag!“
“Ne daj me majko, ne daj me! U okove puste okuj me!
Pitaj šta opet kraj njega tražim! Da mesto sreće trnje gazim!
Ne daj da opet sruši mi sneee, ne daj me majko, ne daj meee!“ …
(Nastaviće se)
Preuzeto sa http://vukajlija.com