Непоправљиви уживалац разноразних игара на срећу. Црно испод нокта средњака одаје главну пасију овог несретника, чије се биствовање свело на гребање произвољних срећки пазарених на оближњој трафици. Гребање је уствари еуфемизам – боља реч би била манија, нарасла током година услед неуспеха. Oн кида, урла, удара и љушти до крви борећи се за дах, као заточеник каквог ковчега у чији је поклопац судбина тако окрутно ударила и последњу закивку. Среброљубље и лебац без мотике сада имају реч.
Читав један живот људске индивидуе несхватљиво, а опет једноставно сведен на обичну ономатопеју: греб, греб, греб.
Види два иста знака, ајдееее! Ахххххх, три! Ајде Боже ајде, још овај један само, стижу виле авиони море и скупи кондоми курве вавилони… греб греб греб, пу пишам се ја на ово, не фали ништа ни сад што живим у трошној родитељској кући, топла је бар и не прокишњава, шта ће ми више. Е Љубо, дај ти мени ипак још једну. Чек стани, дај још три.
Preuzeto sa http://vukajlija.com