Лик само што их је купио, ставља кусур у десни џеп а бомбоне му остају у левој руци.

Ортак 1 -Е ‘де си брате, шта има? (пружа руку да се поздраве) Дај једну бомбону, видим да имаш.

Лик – Ево изволи. (ставља паковање у џеп од фармерки)

15 минута касније на улици

Стриц – Оооо, па где си ти изроде мали. Хехе, гледај га што је пораст’о, још се мало и удебљ’о.(тапка га по стомаку и случајно склизне рука до кутије) Само ми реци да је то паковање од цигара, па да се убијем одма’?

Лик – Ма јок стрико, ево види, бомбоне, хоћеш једну?

Стриц – Ај дај једну, идем ја сад, поздрави кући.

Лик – Важи, ти такође. (ставља их у задњи џеп од фармерки)

5 минута касније док улази у локал

Другарица курва – Где си пицајзле мој. (загрљај, лагано хватање за дупе) Шта ти је ово овде? (вади из џепа) Супер узећу ти једну, две кад боље размислим, идем после да се жвалавим са једним кретеном, јесте да је кретен, али је сладак.

Лик – Супер, ‘ајде идем ја онда на билијар. (ставља бомбоне у предњи џеп од јакне)

10 минута касније на билијару

Ортак јебач 2 – Где си кучко, шта ми радиш, кад ћемо да спарингујемо? (лаган ударац песницом у пределу леве сисе где се налазе бомбоне) О, па шта ми то имамо овде? Бомбонице… Хммм… Узећу ти једну.

Лик – Ево ти, ‘ајде, терај се. (изнервиран трпа бомбоне у гаће)

30 минута касније, излази са Ортаком Јебачом 2

Педер испред локала – Еее извини, знаш колико има сати?

Лик – НЕЕЕЕЕЕЕЕ!!! НЕ ПРИЛАЗИ!!!

(Сумер, 5000. година п.н.е.)

Писар: Господине, заиста ми је жао, али не можемо тренутно да вам израчунамо годишњи принос жита и укупан број жигосаних робова, пао нам је систем (показује на осушену глину).

Корисник: Али зашто не узмете свежу глину?

Писар: Зато што смо на паузи.

***

(феудална Европа, негде у Франачкој, око 870. године)

Свештеник-ћата: Господине, жао нам је, али заиста не можемо да вам помогнемо тренутно око раскусуравања са рачунима бесних кметова. Штрајкујемо, знате већ – демократија, а и на паузи смо…

Корисник: Какви сад штрајкови, па ви сте најбогатији слој друштва!?

Свештеник-ћата: Па, да, али знате…наши дорматоријуми немају довољно златних плочица, а тако се не може…правила су правила.

***

(Француска револуција 1792.)

Чиновник у Парламенту: Жао нам је, Господине, али не можемо да вам помогнемо. Ви сте буржоазија. Али познајемо неке џелате који дају врло повољне кредите на мекиње и буђ…а и траје пауза.

***

(Београд, 2010. било који шалтер)

Шалтерска службеница: Жао нам је, господине, али напросто не можемо да вам помогнемо.

Корисник: Али зашто? Чекам од 10.X. 1997. на Уговор о купопродаји?!

Шалтерска службеница: Зато што ми се нокти још увек нису осушили…али са’ће пауза, па колегиница на шалтеру 10. може да вам помогне.

Корисник: (Окреће се ка шалтеру 10, где никога нема. Док се окренуо назад ка претходном шалтеру, просторија је већ потпуно празна).

Како мала Маја има добру сису, не би веровао!

Верујем…

"Tata, a jesi ti igrao spacebox 360x 52y, kada si bio mali?"

"Ne, ne, sine mi smo igrali Maria na Segi".

У зависности од тога да ли сте дешњак или левак, слободном руком се подбочите о зид, или још боље, о водокотлић, а ноге извуците назад што више можете тако да се орган нађе на 45 степени у односу на вц шољу и СРЕТНО!!

Nešto kao Željo i Sarajevo u fudbalu ili Gali i Rimljani u ratovanju, s tim što je ovde situacija totalno neujednačena, i jadni seljaci iz Viljabaha ga uvjek na kraju ispuše.

У једној средњој школи у Србији…Обоје шетају ходником замишљени, сударају се, она испушта свој рози мобилни са цирконима.

она: Majмунчино једна, јеси ли ти ћорав?! Је л’ гледаш ти где идеш?! Има да ми купиш нов!

он(покушава да скупи делове): Е извини стварно…

она: A јако ми сад вреди то твоје извињење!

Погледи им се сусрећу,он гледа у њу…

она: Шта буљиш у мене, соме један!