Najveca prednost komunizma.
Prica meni deda:Secam se,odemo mi na regrutaciju u Nis,i tad to bilo po 3,4 dana i nemamo gde da spavamo,pa legnemo u neko kukuruziste pored Vojne bolnice,tad Nis nije bio tolko izgradjen,prespavamo i niko nas ne dira.E sta ti je bilo lepo vreme tad,mogo si da legnes gde oces a niko te ne bi dirao
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ako je šljivovica tipično srpsko piće, a sarme, prasetina i pasulj tipična srpska hrana, sasvim je sigurno da tipičan srpski slatkiš nije(naravno) ni baklava, ni tulumba, već jedan od najvećih srpskih brendova…"Plazma keks"!
Prosto je neverovatno da je nešto što je industrijski proizvod uspelo da se ugura među srpske prehrambene brendove, koji uvek moraju po nekom pravilu, da budu iz domaće radinosti…
Mislim da u zadnjih 42 godine, koliko se "Plazma keks" pravi, skoro da i nema deteta u Srbiji kome ovaj keks nije bio jedna od prvih hrana, ako izuzmemo mleko.
Shodno tome, on UVEK postoji u SVAKOJ prodavnici i obavezno je najskuplji keks. Cenu "Plazma keksa" uglavnom diktira to da su svi u Srbiji od malih nogu debelo navučeni na njega i da njegov ukus njima ama baš ništa ne može da zameni.
U Srbiji skoro da ne postoji neki oblik konzumiranja Plazma keksa koji nije u upotrebi. Bebe ga piju mleven u mleku, na ulici jedete palačinke sa Plazmom, na slavama Plazma torte i Plazma kuglice, jedete ga suv na izletu, u bolnici, itd, itd…
Jedino ga još uvek niko nije šmrkao, pušio ili ušpricavao u venu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Popularne višenamenske posude sa "eurokrem" logom, koje su činile preko 72% čaša za vodu u prosečnom srpskom domaćinstvu devedesetih. Pošto su mnoge majke svojoj deci redovno kupovale eurokrem od 200ml, postalo je nepotrebno da se kupuju bilo koje druge čaše za kuću, pa je bilo zagarantovano da ćete videti barem nekoliko svaki put kada posegnete u kuhinjski ormarić ili plakar.
Sjajan primer praktičnog obrazovanja dece o koristima obnovljivih resursa i reciklaže.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ono što panično brzim pogledom traže na drugoj fansy ribi ziljavuše kada se sretnu u gradu identično obučene. Do ovog vizuelnog dvoboja dolazi svaki put kada neka estradna umetnica plasira novi spot ili nastupi u javnosti.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nesrećnica koja je završila računarski smer na elektronskom ali je nesposobna da bilo šta pametno radi pa onda potegne sve moguće i nemoguće veze da je zaposle u nekoj školi. Ova profesorka misli da je Windows 3.11 tehnologija budućnosti zato što predavanja priprema iz knjige koja je štampana kad i one pare sa 7-8 nula. Na linkove uvek klikće dva puta.
Ako se zaposli u osnovnoj to nekako i može da se podnese, ona ne zna ništa, djaci znaju samo da pokrenu igrice i tako oni igraju igrice a ona im ne smeta i na kraju svi imaju petice.
Postaje zabavno kad se zaposli u srednjoj školi, još ako je srednja elektrotehnička onda sreći nema kraja. Tu nailazi na djake koji znaju kako miriše FOR petlja i koji za popodne mogu da od gomile delova naprave 5-6 kompova koji rade. Medju njima se uvek nadje neki šaljivdžija koji će da za pozadinu stavi sliku desktopa sa ikonicama a u podešavanjima isključi ikonice i onda je snima mobilnim dok bezuspešno klikće u prazno.
Istinit dogadjaj sa časa primene računara u elektronici ili već tako nečeg, ne sećam se:
Stavili smo start liniju na levu stranu, podesili na auto hide i razvukli do pola ekrana. Posle desetak minuta borbe sa kompom je odustala i otišla po školskog admina da sredi "kvar".
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Онај насмејани дечачић који, када се снима нека репортажа о његовој школи или селу, непрестано улеће у кадар и маше. Има велики осмех на лицу, сав је радостан и важан јер ће да буде на телевизији. Улети на трен, махне, онда га ортак повуче, цимне за дукс, да би скочио на његово место. Да и он буде на телевизији. Па махне и он… па се онда загрле па улете обојица да машу… И не скидају кез, од ува до ува…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- “Koji sam ja som“ i po kojeg “Jao Bože“ kada vas uhvati religijski zanos.
Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prva stepenica koju treba da pređete na vašem putu do NBA. Mesto gde sve velike zvezde moraju da počnu.
Nažalost, kvadrat i po panel-ploče sa gvozdenim obručem za ovu državu je preskupa finansijska investicija, a sportski uspeh onoga koji će tu da igra basket je krajnje neizvestan, pa se vlada izgleda ipak odlučila za to da mladi sami sebi finansiraju zabavu po parkićima.
Špricevi su ionako jeftiniji, a i budućnost im je tada skoro sasvim izvesna…
Preuzeto sa http://vukajlija.com