Ako je šljivovica tipično srpsko piće, a sarme, prasetina i pasulj tipična srpska hrana, sasvim je sigurno da tipičan srpski slatkiš nije(naravno) ni baklava, ni tulumba, već jedan od najvećih srpskih brendova…"Plazma keks"!
Prosto je neverovatno da je nešto što je industrijski proizvod uspelo da se ugura među srpske prehrambene brendove, koji uvek moraju po nekom pravilu, da budu iz domaće radinosti…
Mislim da u zadnjih 42 godine, koliko se "Plazma keks" pravi, skoro da i nema deteta u Srbiji kome ovaj keks nije bio jedna od prvih hrana, ako izuzmemo mleko.
Shodno tome, on UVEK postoji u SVAKOJ prodavnici i obavezno je najskuplji keks. Cenu "Plazma keksa" uglavnom diktira to da su svi u Srbiji od malih nogu debelo navučeni na njega i da njegov ukus njima ama baš ništa ne može da zameni.
U Srbiji skoro da ne postoji neki oblik konzumiranja Plazma keksa koji nije u upotrebi. Bebe ga piju mleven u mleku, na ulici jedete palačinke sa Plazmom, na slavama Plazma torte i Plazma kuglice, jedete ga suv na izletu, u bolnici, itd, itd…
Jedino ga još uvek niko nije šmrkao, pušio ili ušpricavao u venu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com