Estetska pojava kod radničke klase, uglavnom kod muškaraca, mada furaju je i neke ekstravagantne žene. Crno armirani nokat, obično samo jedan od pet, posledica je sudbonosnog promašaja čekićem ili priklještanja prsta među neka vrata i slično. Traje jako dugo i na oko izgleda jako neprijatno.
– Jbte, kakvi ti prsti, kao da si radeo manikir s čekić!!
Pa dobro sigurno ući ćemo maksimalno skoncentrisani u meč znači nema lakih protivnika znači cilj je da prezimimo u znači Evropi znači da znači da danas svako može da pobedi znači svakog mislim da smo malo pali na kraju prvog poluvremena znači nesretan gol znači promašili smo naše šanse znači revanš je pred nama uz publiku koja je naš znači dvanaesti igrač pokušaćemo…
Primer znači nije neophodan.
predstavlja višeminutni deo dnevnika, neposredno pre sportskog bloka, u kome ženski glas vrši analizu (kritiku) nekog skorašnjeg kulturnog događaja (izložbe, pozorišne predstave, opere,…). Ako ste samo običan smrtnik i građanin, nakon izlaganja ove gospođe nemo ćete neko vreme blenuti u TV i pokušavati da sastavite nešto smisleno od one 3 reči koje ste razumeli u njenom celokupnom petominutnom izlaganju..
Kritičarka: Pre nego što postavim pitanje umetniku izneću malu analizu ove predivne izložbe. Umetnik svojom najnovijom izložbom kao da traži svoj prostor u larpurlartizmu, onako tipično Hegelovski on vrši kontrapoziciju individue u gradacijski raslojenu personu želeći da ukaže na sveprisutnu kontemplativnu degradaciju onog Kantovskog unutrašnjeg Ja. Za kraj ove analize možemo samo navesti citat Andre Bretona :"Fizička hibernacija ili put u beskonačno, jutro među pšenicom. " koji daje Raison d’être ovom umetniku i ovu izložbu stavlja na pijedestal savremenog surealizma.
Sad možete li nam reći na šta ste ciljali kad ste odlučili da nam izložite ovo delo u vidu belo okrečenih zidova?
umetnik: Naime, izložba još nije počela, tek treba da okačimo slike..
kritičarka: Aha…
Izraz koji je nastao kao odgovor na reklamnu kampanju devedesetih za povećanje tolerancije. Inače glavni moto te kampanje je glasio:" Da komšiji krava bude živa i zdrava".
Naravno duhoviti srpski narod je to izokrenuo na svoj jedinstven način i tako pokazao svoju snagu u izdržavanju svih teškoća uz pomoć humora.
Glavni lik u ovakvim filmovima svoj život opisuje kroz kontemplativnu, dubokoumnu naraciju, u pauzama između ‘akcionih’ scena. Najčešće je to neka riba koja piše dnevnik i koja je u potrazi za pravom ljubavlju (sa kojom se uvek u poslednjoj sceni), ali joj nikad nije na odmet i da uzme meru još nekolicini muškaraca u toku filma. Ponekad je to i muškarac koji trsi sve na šta naiđe – komšinicu, spremačicu, kasirku, frizerku, koleginicu s posla itd, ali kao da je on ipak iznad svega toga, pa nam dubinu i poentu filma otkriva kroz gorepomenutu naraciju.
Šteta samo što postoji nešto što se zove ‘seeking bar’, pa većina konzumenata ovakvog žanra ne uspe da u potpunosti spozna dubinu umetničkog dela.
Recenica kojom prosecna zvezda koja je dozvolila da joj snime dom i privatnost dokazuje svima ispred malih ekrana da ima posebnu vezu sa njenom kcerkom.Obicno, uz ovu izjavu ide i zum kamere na zbunjenom detetu, i prikaz majke koja se ljigavo smeje i igra sa njenim igrackama, u realnosti najcesce i ne znajuci pravo ime svog deteta.
…Ovo je soba moje kcerke Bugarske…evo ona se igra sa njenim lutkama.Cao Bugarska…
– Moje ime je Sofija.
– Sofija…to ime je birao njen otac, ja ga ionako nisam htela…ime, ne dete.Ja i moja Sofi smo najbolje drugarice.Znate, kljuc svakog uspesnog roditeljstva je u tome da svom detetu ne budes roditelj, vec najbolji prijatelj,a ja sam mojoj devojcici, ne samo majka vec i najbolja drugarica…vidite kako se igramo sa njenim igricama…
Pojava psihološke prirode do koje dolazi kada svaki novi dan doživljavate kao da ponovo preživljavate prethodni dan.
Šansa da izađete iz ovog začaranog kruga je samo da promenite nešto u svom životu.
– budjenje oko 11.
– ležanje u krevetu do 12.
– kafa, pluga.
– buljenje u komp dok se ne smrkne (net/igrica)
– vidjanje s ortacima, pivo, džoks.
– buljenje u komp dok ne svane.
– spavanje do 11.
Jebeni mrmot!!
Pitanje koje postavljamo kada se nađemo u situaciji da se vraćamo sa neke žurke, potrošili sve pare, ostalo nam još 200-300 kinti, a naravno po pravilu živimo na drugom kraju grada. Sve to i ne bi bilo strašno da imamo kola, ili da ima neki autobus i da nije toliko hladno. Ali nažalost nije tako.
Zaustavljamo prvi taksi, i pre nego što uđemo pitamo:
"Izvinite, dokle mogu za 200 ?"
Kad ono ko za inat ni do pola puta.