Pitanje koje se postavlja širem društvu nakon neke žurke, izlaska, rođendana ili Nove Godine, na koje se dobija jedan od tipičnih, dole ponuđenih odgovora…
Neki ljudi će isto napisati na statusu na facebook-u iako ih niko ništa nije pitao…
Odgovor zavisi i od karaktera osobe…
-Kako je bilo sinoć?
1-Do jaja! Odvalio sam se k’o bulja!
2-Ma taksista lopov, uzeo mi 1000 dinara! Bilo je fino…
3-Evo, treznim se…
4-Ludnica! Šomi peglirao, došla murija itd…
Označava situaciju kada igrom sujete pojedinci štancaju definicije koje su mogle (i trebale) biti obični komentari na chat-u,forumu ili drugim definicijama.
U nedostatku kreativnosti, najbolje je ništa i ne lupati, osim ako vam je stalo do virtuelne popularnosti. Srećna vam nova godina. 🙂
Možda nije opštepoznato da muška muda nisu jednaka, jedno je kraće a drugo duže. Ako ste se do sada zabrinuto pitali zbog čega je to tako, a bilo vas je sramota da nekog pitate – ne brinite, sve je ok, svima su nam takva.
Objašnjenje: Premda su nam muda okrugla, teško bi stajala jedno uz drugo, pa još između nogu, ne bi mogli normalno da hodamo, bolelo bi nas. Zbog toga su se lepo rasporedila jedno iznad drugog.
U sledećem izdanju govorićemo o nejednakim sisama kod devojaka.
Nastaviće se…
Od kada je u "naprednom" ,zapadnom delu Evrope zakonom zabranjeno kastrirati mušku decu da bi kasnije u životu imali onaj prepoznatljiv piskav glas i njime pevajući veselili perverzne švapske čiče ,ovaj hor beleži svoj vrtoglavi uspeh.
Hrpa plavokosih dečačića u mornarskim odelcima ,koja svojim bespolnim glasovima peva idilične pesmice ,dok uvrnute dede u publici balave i doživljavaju jednu od svojih retkih erekcija…
Jedna od retkih legalnih radosti svakog pedofila na svetu.
Fraza koju govorimo uglavnom kada se desi nešto što baš i nije po propisima. To nam na neki način dođe kao opravdanje.
Idu ulicom dva druga, jedan pljune na sred stanice, pune ljudi, ovaj drugi mu kaže:
-daj, koja si stoka!
-ma opusti se ovo je Srbija.
……………………………………..
Kada čujete na vestima: neki političar ukrao neke silne pare, iskoristio položaj, primio mito…
Logična reakcija:
-pa da, ovo je Srbija.
……………………………………..
Kada je posle kupovine u radnji, čovek shvatio da se prodavačica zeznula i da je naplatila manje:
-ladno nećeš da joj vratiš, prećutaćeš.
-ma boli me uvo, ovo je Srbija.
Neodoljiva ponuda, Đavolja posla. Svako od nas želi da okusi makar i mrvicu tog lucidnog kreacionističkog delirijuma. Osetiti tu božansku moć, pa makar to bio izazov nove definicije na Vukajliji, ili uvođenje maloletnice u "svet odraslih".
– Ti si mi prvi!
Mudrost starih ljudi koja se upotrebljava kada neko nešto zajebe, odnosno pogrešno uradi, i onda mora da ispravlja.
Izraz slikovito opisuje da to nije uopšte jednostavno uraditi, da je izuzetno zajeban i pipav posao.
Poreklo ovog izraza je iz okolnosti što su se, nakada davno, preljubnici, u nedostatku autobomila i hotela, sastajali u šumi, po grmovima, i na takvim mestima je sasvim moguće da su, ponekad, bukvalno morali da vade trnje iz pičke!
Šef: – Što ste zajebali ove fakture, sad moramo da vadimo trnje iz pičke!
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksimović stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Ja (Joksimović, inače br. 8 u dnevniku, prevrćem očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka(namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv…
Profesorka(namrgođena, i dalje se broj ne poklapa):Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka(mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim……..Joksimoviću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Ja(u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje…hmm…Recimo,….Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?..Šta? Ne znaš?..Ništa Joksimoviću, jedinica, to su osnovne stvari..
Česta pojava, pogotovo u saobraćajnom špicu, u 3 popodne, u petak…. To je onaj period kada je autobus pun i onih koji idu i koji ne idu na posao, u školu, na balet itd. Imaginarno mesto u autobusu obično vidi osobi koja u gužvi stoji na jednoj nozi i drži se malim prstom leve ruke za šipku. Ono je obično na drugom kraju autobusa i tu kao da niko ne želi da sedne. Istoimeni putnik, GSPovac, već posle druge stanice kreće u borbu sa vremenom, kako bi probijajući se kroz kese i torbe, jakne i šalove u koje se obično upetlja, i sve to propraćeno onim "Izvin’te!" i "Samo malo!", n vreme uspeo da se dovuče do imaginarnog mesta. U trenutku pobede, nžalost shvati da je ono pokvareno, ili da na njemu sedi dete koje nije mogao da vidi. Tada taj isti putnik umoran od prethodne borbe, ostaje da stoji baš tu, u još većoj gužvi, s tim što sada čak ni malim prstom ne može da se drži za šipku, jer je ona baš na tom mestu iščupana….
Primer: Ja, milion puta….