Fraza koju govorimo uglavnom kada se desi nešto što baš i nije po propisima. To nam na neki način dođe kao opravdanje.

Neodoljiva ponuda, Đavolja posla. Svako od nas želi da okusi makar i mrvicu tog lucidnog kreacionističkog delirijuma. Osetiti tu božansku moć, pa makar to bio izazov nove definicije na Vukajliji, ili uvođenje maloletnice u "svet odraslih".

Mudrost starih ljudi koja se upotrebljava kada neko nešto zajebe, odnosno pogrešno uradi, i onda mora da ispravlja.

Izraz slikovito opisuje da to nije uopšte jednostavno uraditi, da je izuzetno zajeban i pipav posao.

Poreklo ovog izraza je iz okolnosti što su se, nakada davno, preljubnici, u nedostatku autobomila i hotela, sastajali u šumi, po grmovima, i na takvim mestima je sasvim moguće da su, ponekad, bukvalno morali da vade trnje iz pičke!

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

I tako to počne…

Česta pojava, pogotovo u saobraćajnom špicu, u 3 popodne, u petak…. To je onaj period kada je autobus pun i onih koji idu i koji ne idu na posao, u školu, na balet itd. Imaginarno mesto u autobusu obično vidi osobi koja u gužvi stoji na jednoj nozi i drži se malim prstom leve ruke za šipku. Ono je obično na drugom kraju autobusa i tu kao da niko ne želi da sedne. Istoimeni putnik, GSPovac, već posle druge stanice kreće u borbu sa vremenom, kako bi probijajući se kroz kese i torbe, jakne i šalove u koje se obično upetlja, i sve to propraćeno onim "Izvin’te!" i "Samo malo!", n vreme uspeo da se dovuče do imaginarnog mesta. U trenutku pobede, nžalost shvati da je ono pokvareno, ili da na njemu sedi dete koje nije mogao da vidi. Tada taj isti putnik umoran od prethodne borbe, ostaje da stoji baš tu, u još većoj gužvi, s tim što sada čak ni malim prstom ne može da se drži za šipku, jer je ona baš na tom mestu iščupana….

Najbolji poznati algoritam za randomness ikada napisan.

U arapskoj kulturi, bacanje cipele na nekoga je izraz najvećeg nepoštovanja. Pošto je stopalo najniži deo tela, kada Arapin baci cipelu na nekog, on mu saopštava koliko ništavnim ga smatra. Dizanje nogu na sto se takođe smatra velikom uvredom za sagovornika.

Drugačiji običaj bacanja cipela postoji i u Americi. Bacaju se po dve vezane cipele na električne vodove gde se ostavljaju da vise (kao kod nas klik-klak devedesetih) i to iz različitih razloga. Mogu označavati kuću gde se u kraju prodaje kokain, mesto gde je ubijen član nekog genga, ali se i bacaju na kraju školske godine i pri raznim proslavama. U Škotskoj, mladići bacaju cipele na telefonske vodove da obeleže gubljenje nevinosti.

U nekim krajevima ljudi bacaju cipele preminulih članova porodice na električne vodove verujući da će njihovi duhovi hodati na toj visini iznad zemlje, što će ih držati podalje od kuća.

Тј. Русија у америчким филмовима.

Сваки други Рус је мафијаш. Често играју "руски рулет". Не знају свој језик, али обавезно користе котрљајуће Р. Имају рошаво лице и изразито црвене носеве (ваљда због сибирске хладноће). Ружно се облаче. Огромни су, дебели или набилдовани. Жене раде по јавним кућама. Увек им је коса прљава и масна. Носе црвени кармин и шарене хаљине. Свака је сестра неког ситног мафијаша.

У Русији је увек и обавезно мрак и пада снег или је већ подоста нападао. Једина места која постоје су Кремљ и Сибир. Возе се само ладе. Градом харају мафијаши. Они имају сву власт у Русији. Свуда се чује само комунистичка музика и свуда се вијоре заставе са српом и чекићем.

Стереотип је чудо!

Samo još jedna u nizu forumskih urbanih legendi. Stoji rame uz rame sa mogućnošću potpune slobode govora, reklamiranja i imunosti na ban. Neki je upoređuju sa ljubavlju Romea i Julije, drugi pak tvrde da je to samo pokušaj članova da na brz način stignu u obećanu zemlju, moderatorske forume. Zabeleženi su mnogi pokušaji, međutim do dana današnjeg samo je jedan poznat svetu, a da je urodio plodom. Ostaje nam samo da se nadamo da će zdrav razum prebroditi klasne razlike kod svih forumaša….