To kad naiđeš na čvornovat zaguljen panj pa nećeš da šineš po sred njega nego ga šibaš okolo, otkidajući deo po deo, dok ne ostane samo čvor, e onda je već lakše. Prođeš pored Carigrada, zapamtiš gde su naprsle zidine, jebavaš se tamo po nekim anadolijama i balkanima pa se vratiš po glavno. A uvek se neko vraća po glavno, i po glavu.
– E, vidi deda Živana, znaš ti koji je to čovek bio, čovečina, a vidi ga sad, šlogiran sedi ispred kuće, greje ga sunce, suši ga ko mokru cerovinu, iskrajcovo ga život samo tako, samo truli čvor od njega ostao da ga još malo drži, al crno mu već iz duše izlazi, uskoro će da se vrati korenima.
– Uuu dobra ti ona komšinica!
– Hehe jeste, krajucjem ja to polako…
– Samo ti krajcuj al drugi će da je icepa!
– E tata idemo na eskurziju u Španiju! Spremi minimum 800 evra!
– Štaaaaaa?! Koooo?! Gdeeee?! Vodeeee!!!
– Stani bre ćero, de ćeš u čvor upredeni pusti mamu da ga krajcuje.
Preuzeto sa http://vukajlija.com