Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.
Žika i Sima idu niz Žikinu ulicu.
Žika: Brate, el si mi video za onu gandžu?
Sima: Nisam,batice.
Žika: Kako nisi, pička ti ćorava, pa el smo se dogov…(iznenadna transformacija, kez od uveta do uveta) Dobar dan, baka Stano, kako ste?
Baba Stana: Dobro sine, evo išla da pokupim neke rezultate.
Žika: Kako Vaša ledja, dajte da Vam ponesem tu torbu.
Baba Stana: Hvala, sine, baš si zlatan.
Žika: To je najmanje što mogu da uradim, pa Vi ste mi spremali krofne kad sam bio mali,evo,stigli smo, dovidjenja, prijatno, pozdravite deda Boru…nego gde sam stao…a da, pičko jedna, što si me ispalio?
Sima: Brate,aj zajebi više s tim babama, uvek me ubaciš u loš trip.
Preuzeto sa http://vukajlija.com