Има их на сваком кораку. Избљувци природе који комбиновани са вештачким деловима дају безличну телес лишену сваког вида индивидуалности. Примају све облике жетона, под условом да је њихова вредност еквивалентна већој количини у новцу и полни уд дочекују инстант, без промењене фацијалне експресије и тако у недоглед.
Накарадни продукт још накарадније стварности.
Лакат ми је склизнуо са стола, и тада сам је нехатно погледао. Плавуша, утегнута у парче тканине са анималним принтом, огромним сисама и бразилским дупетом које као да је изашло из ординације ренесансног вајара. Лице готово булдошко али са примесом претераног сексипила и огромне количине глупости. Био сам довољно пијан и расположен за спрдњу, па сам јој пришао.
-Ћао.
-Ћао.
-Александар.
-Линеа.
-Лепо име. Знаш, преведено на италијански има још лепши призвук, хехе.
-Не капирам.
-Ма, ништа, него довољно ме боли курац да те питам, што који курац изгледаш тако, као што изгледаш?
-Хм, ниједан од вас мужијака ми није пришао тако, па, ево бићу искрена са тобом, ја сам машина за јебање.
-Јебеш ме?
-Да, правим се од људских делова, силиконских сиса, усана, дупета, кинеских трепавица, вештачког сурогата плаве косе, подмлађене пичке и изразитих сексуалних афинитета.
-Не сери?
-Серем, имам и ту опцију, али ми је примарна да се јебем, лепо убациш жетон и трсиш.
-А, где се купују ти жетони?
-Па, пази, можеш сада овде, дупли Чивас и Ред Бул, да поручим?
-Наручим ти то и јебем, је л’?
-Да, срце, али ти немаш кеша за то.
-Па немам јебига, а и да имам не бих платио, знаш принципи и те форе.
-Штета, некако си сладак али ја сам програмирана тако, извини.
-Ма, ништа и хвала на информацији, ћао.
-Ћао, и не брини се, ако икада промениш мишљење, наћи ћеш нас свуда.
Preuzeto sa https://vukajlija.com