Афродизијак снажнији од бланшираног тестиса кавкаског бивола, јебозовни сугласник који само што није постао ć, али се надомак циља зауставио и остао да похотно лебди дражећи чула, попут исконског сигнала који прачовека позива на пећинске оргије.
Она је само своја Влатка (24), тајница из Загреба или еманципирана Леа (31), равнатељица обитељске твртке из Вараждина, обучена у струкирани бордо комплет који прати заводљиве линије, одсечних покрета, одлучног звонког алта и ласерског погледа који сече оловни зид. Она заповеда мушкарцима, она их осуђује и унижава, она просвједује и наново критизира. Дапаче.
Али, када изговори то флафичасто „č“, што мази ко дечје ћебенце преноћило у Ленор ултра-софту са мирисом ртањске петуније, тренутно се шаље сигнал алтер-мозгу да је време да издоминираш. Да заријеш своје копље у ту топлу слабу тачку што потања под додиром попут површине фришког кроасана са џемом од јагода и покажеш да је код тебе све тврдо, па и сугласници.
Не размишљаш о историји, ти ниси ни партизан ни четник, ти си јебач-ратник, грађанин света, послат са мисијом да потчиниш и прокажеш, да ошишаш ту њену латиницу и жигошеш јој памћење својим продором по средини терена. Јер, где је танко, ту се кида, а где је меко, ту се боде.
-Јоој, брате, како ме пали кад каже оно „Овдје сам, дећко“. Јој!
– Батице, си ти нормалан, па то је Барби у цртаном!?
– Па? Синкронизиран је, ако ме разумеш. Чуј како га тањи, ммм. ‘Ај ме остави мало самог, може?
Preuzeto sa http://vukajlija.com