Šok izjava čiji je cilj da preseče priču neke grupe ljudi o dogodovštinama u kojima su učestvovali, jer morate priznati da čim bi čuli nekoga kako to izgovara, u vama bi se odmah rodila želja da saznate šta se tu tačno dogodilo.
Rečica, pa još na Kosovu. Nosila. Nema šanse iskulirati tako nešto. Može bilo šta da se prekine time. Utakmicu da gledaš, na sred tribine, u sred bakljade, opet bi zastao da odslušaš. Da jebeš, skroz onako u zanosu, neko čuješ napolju to izgovara. Stao bi. Da čuješ šta je bilo.
– Jebote svi pričaju u isto vreme.
– Stvarno bre, alo ljudi, može tiše malo.
– Ne jebu te dva posto.
– Brate ne nožemo ovako da se dogovaramo. ALO LJUDI MOŽE TIŠE MALO!
– Ništa ne pomaže.
– Ovo me podseća jednom na Kosovu kada me je nosila rečica…
– Ček malo, stani. Ućutaše svi. Ljudi, skupili smo se ovde da se dogovorimo oko humanitarne pomoći koju moramo…..
– Ma bre jeb’la te humanitarna pomoć. Daj da čujemo ovog, što ga nosila rečica. Na Kosovu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com