Našpanovati

– Ćao, Ivana!

– Hej, ćao! Ti si nov, je l’ da?

– Da, počeo sam juče da treniram. Gledao sam svetsko prvenstvo i primio se na atletiku.

– Stvarno? Jao, baš mi je drago kad tako nešto čujem, što više mladih ljudi treba da se bavi sportom. Koja disciplina ti se sviđa gde bi voleo da se oprobaš?

– Ženski skok u dalj, ali to su mi rekli da ne mogu, pa još uvek trener traži za koju sam disciplinu talentovan.

– Hahaha, ženski skok u dalj, vickast si skroz. Zar ti se nije završio trening?

– Jeste, ali sam čekao da svi odu sa stadiona, da malo ovde vežbam.

– Zaista?!? Pa ja obožavam entuzijazam! Tako i ja moram sada još par puta sama da probam zalet, to je recept za uspeh. Neću dugo, pa možeš onda ti. Važi?

– Važi. A šta to sad radiš?

– Španujem eksere na novim sprintereicama od sponzora, moram još da se navikavam na novi model.

– Aham.

– Ej, zašto skidaš šorc?!?

– Ne obraćaj pažnju na mene, moram se i ja malo našpanovati. Možeš eventualno samo malo da se nagneš napred i to je to.

– Pa ti, ti… DRKAŠ!?!?

– Zbog tebe mi je skok u dalj omiljena disciplina, zbog tebe treniram, ti si divna, ti si božanstvo. Voleo sam vas nemo i bez nade, s ljubomorom i strepnjom srca svog, voleo sam vas iskreno i nežno, voleo vas tako drugi, dao Bog! Još samo malo da ti priđem, tako.

– Eeeej. UPOMOĆ!!!

– Pa rekla si da voliš entuzijazam, gde ćeš?!? Nema nikoga na stadionu, rekoh ti, neće nam niko oduzeti ovaj divan trenutak, ne brini. Hej, pa nemoj da bežiš?!? Ivanaaaa!

– Upomoooć!

– Joj bre, UH, nije lako trčati, UH, ovako golišav, UH, kroz travu Marakane i drkati istovremeno! UH. Znam da trčiš samo da bih, UH, te na kraju stigao, Ivanaaaa! Sviđaš mi se kad ćutiš, UH, jer si kao odsutna, UH, i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te, UH, čini mi se kao da su ti letele oči, UH, i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. UH! Svršiću, vrati seee!