Rečenica koja sledi nakon podužeg kukanja o tome kako nas je neko finansijski izradio. Ona treba da pokaže kako si ti ipak jedan domaćin kome te pare, ta sića, ne znače ništa. A znače, još kako. Znače zato što si ipak u duši cicijetina na kub. Jeste da te boli duša što te neko zavrnuo, ali još te više boli džep što si ostao bez tih para, ma kolike one bile. Pokušavaš da uveriš sagovornika da se ne nerviraš zbog tih sitnih gubitaka i da širokogrudo opraštaš onome ko te preveslao, ali u sebi se grizeš, nerviraš i računaš šta si eventualno za te pare mogao da kupiš, pa makar to bila i jebena žvaka. Naravno, što je suma veća, to rečenica zvuči uverljivije. Nisu bre bitne pare, bitan je princip!
Srbija:
– Onom Švabi sam pre 4 meseca i 18 dana pozajmio 50 evra, a on još ne vraća, majke mu ga steram! Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, zabole me, neću ja propasti zbog tih 50 evra, ali ne trpim bre da me neko jebe u zdrav mozak!
SAD:
– Juče mi vodoinstalater konačno završio sve ono oko kupatila, daje mi račun, kad ono 1200 dolara, a rekao je 1000! Namerno je tamo nešto čačkao i muljao da bi nabudžio račun, sisa emigrantska! Neću ja da propadnem za tih 200 dolara, razumeš, ali mrzim to kaišarenje!
Bangladeš:
– Aaaa, mamu joj jebem raspalu!!!
– Šta je bilo, dragi?
– Kupio sam kilo pirinča na pijaci, cena je 15 taka, dao sam joj 50, ona mi vratila 25! E ima sad da se vratim tamo i da joj nabijem ovaj pirinač u dupe!
– Nemoj, smiri se, to nam je jedino što imamo za jelo!
– U pravu si, moram da iskuliram. Mislim, neću ja propasti zbog tih des… Mada kad bolje razmislim… Zovi decu, idemo svi u šumu!
– Šta ćemo u šumi, pobogu???
– Da skupljamo jestive plodove! Uz malo sreće, poješće nas tigrovi. Polazi!
Preuzeto sa http://vukajlija.com