Fraza koju govorimo uglavnom kada se desi nešto što baš i nije po propisima. To nam na neki način dođe kao opravdanje.

Neodoljiva ponuda, Đavolja posla. Svako od nas želi da okusi makar i mrvicu tog lucidnog kreacionističkog delirijuma. Osetiti tu božansku moć, pa makar to bio izazov nove definicije na Vukajliji, ili uvođenje maloletnice u "svet odraslih".

Mudrost starih ljudi koja se upotrebljava kada neko nešto zajebe, odnosno pogrešno uradi, i onda mora da ispravlja.

Izraz slikovito opisuje da to nije uopšte jednostavno uraditi, da je izuzetno zajeban i pipav posao.

Poreklo ovog izraza je iz okolnosti što su se, nakada davno, preljubnici, u nedostatku autobomila i hotela, sastajali u šumi, po grmovima, i na takvim mestima je sasvim moguće da su, ponekad, bukvalno morali da vade trnje iz pičke!

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

Česta pojava, pogotovo u saobraćajnom špicu, u 3 popodne, u petak…. To je onaj period kada je autobus pun i onih koji idu i koji ne idu na posao, u školu, na balet itd. Imaginarno mesto u autobusu obično vidi osobi koja u gužvi stoji na jednoj nozi i drži se malim prstom leve ruke za šipku. Ono je obično na drugom kraju autobusa i tu kao da niko ne želi da sedne. Istoimeni putnik, GSPovac, već posle druge stanice kreće u borbu sa vremenom, kako bi probijajući se kroz kese i torbe, jakne i šalove u koje se obično upetlja, i sve to propraćeno onim "Izvin’te!" i "Samo malo!", n vreme uspeo da se dovuče do imaginarnog mesta. U trenutku pobede, nžalost shvati da je ono pokvareno, ili da na njemu sedi dete koje nije mogao da vidi. Tada taj isti putnik umoran od prethodne borbe, ostaje da stoji baš tu, u još većoj gužvi, s tim što sada čak ni malim prstom ne može da se drži za šipku, jer je ona baš na tom mestu iščupana….

I tako to počne…

To je pohvala koju često dobiješ od strane profesora nakon što mu postaviš pitanje na koje ni sam ne zna odgovor, ali ga blam da prizna.

Jos jedno od otelotvorenja americke filmske produkcije, u kome par nevino-naivnih tinejdzerki na tzv. "pidzama party" u svojim satenskim pidzamicama koje nam docaravaju diskretno njihove obline, bradavice pogotovo, skacu po nekom obicaju po ogromnon krevetu i shibaju se jastucima. U Srbiji bi se kao resenje za njihovu agresiju bez imalo razmisljanja navela dva do tri kurca, srpska naravno- i resen problem, a sto se perija koje leti svuda po sobi tice, pitanje je da li je iz jastuka ili od doticnih kokoski…