Kretati se drumom jureći trideset baš u momentu kad prateći orkestar iza tebe nije u mogućnosti da te obiđe, već je nesrećnim slučajem zarobljen i jedino što mu je preostalo jeste da ti svira serenadu. I pominje majku, sestru, strinu, oca, zavisno od afiniteta i đetićkog porekla.
-Dobro, jel možeš ti jednom u životu da dođeš na vreme?!
-Ne mogu!
-Vidim! Šta je sad izgovor? Pukla ti guma, saobraćajac pravio red na raskrsnici, preprečilo ti se deblo preko sve tri trake na Bulevaru?
-Nisi pogodio! Jurio sam ko Kremenko kad mu se Vilma porađa, al’ džabe! Neka riba se šminkala u retovizor tamo pred most, napravila svatove iza auta, red ko devedesetih ispred random prodavnice, a ona… jebe joj se tačno! Kol’ko su trubili, umalo nisu na vestima javili vazdušnu opasnost. Nego, da te pitam nešto, u kojoj je sobi taj hitan slučaj?
Preuzeto sa http://vukajlija.com