Akutno (kod nekih i hronično) stanje organizma, nekada realno a nekada umišljeno, kontraindikovano za mnoge aktivnosti. Ponekad može označavati i glad. U najširem smislu označava odsustvo volje da obaviš neku zamarajuću ili na drugi način neprijatnu obavezu. U krajnjim stadijumima, na primer kod izelica, predstavlja glavni modus vivendi – izelica se neće latiti ničega ukoliko prethodno ne napuni i poslednje crevce hranom.
– Živeliiii! Živeeliii!
– Brate, aj’ nemoj tako žustro na prazan stomak, smlatiće te k’o ništa!
– Eeee, ček’ da prebacim na "Farmu", znaš kako se svađaju!
– Molim te, nemoj, ne mogu na prazan stomak…
– ‘Ajde, sine, spremi se, idemo da posetimo babu i dedu!
– Joooooj, kevo, ne mogu, bre, da slušam na prazan stomak po milioniti put priču o Milojku koji je ostavio ženu i propio kuću i nasledstvo.
– E, ljubavi, jesi li OK?
– Ne.
– Šta je bilo? /zabrinuti izraz na licu/
– Gladna sam. Ne mogu da postojim na prazan stomak.
/sve aktivnosti se obustavljaju, prelazi se na brzu potragu za hranom kako bi se izbegli svađe, nervoza i eventualni masakri/
Preuzeto sa http://vukajlija.com