Razgovor za posao

– Име?

– Ђоко.

– Презиме?

– Курцагић.

– Образовање?

– Имам.

– Који степен?

– Факултет.

– Који факултет?

– Електротехнички.

– Шта очекујете од посла?

– Плату.

– Зашто баш код нас?

– Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.

– Искуство?

– 15 до сада.

– Молим?

– Туђе жене не дирам, одма’ да се разумемо.

– Мислим на радно искуство.

– Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.

– Јесте ли икад радили у струци?

– Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.

– Значи разумете се у рачунаре.

– Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.

– Како то?

– Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.

– Је л’ ме ви то зафркавате?

– Не него вас зајебавам.

– Хоћете ли бити озбиљни?

– Све зависи.

– Од чега?

– Питања.

– Па шта фали овим до сада?

– Креативности.

– Добро. Јесте ли верник?

– Не. Али ми је дебели Буда много готиван.

– Имате жену и децу?

– Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.

– А жене?

– Дођу и прођу. Другови остају.

– Где себе видите за 5 година.

– Сад је јул?

– Да.

– На Хавајима. Туристички.

– Мислим пословно.

– Знам.

– Па…

– У најмању руку, као директора Мајкрософта.

– Амбициозно, нема шта.

– Па како другачије да скупим паре за Хаваје?

– Живите сами?

– Имам цимера.

– Ваш однос?

– Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.

– Често вам је гужва у стану?

– Не. Само радним данима.

– Значи, немате неке услове за рад код куће?

– Одакле вам то?

– Стално вам је гужва, па сам мислио.

– Лоше сте мислили.

– Имате ли хоби?

– Гледање у плафон.

– Јесте ли тимски играч?

– Све зависи с ким.

– Ваш идеалан партнер.

– Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.

– Мислим на сараднике.

– Ко им јебе матер.

– Имате ли пороке?

– Не.

– Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.

– Пијем.

– Редовно?

– Кад ми се пије.

– Водите ли рачуна о исхрани?

– Наравно.

– Па како се храните? Здраво?

– Живо.

– Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.

– Оћете курац.

– Молим?

– Нећете звати.

– Зашто тако мислите?

– Нема теорије да добијем овај посао.

– Што то мислите?

– Зајебавам вас све време.

– Добили сте посао.

– Фала.

– Видимо се сутра у 8.

– Ваљда нећемо.

– Што?

– Јесте се погледали у огледало? Довиђења.