Понашање својствено особама које желе да се што боље покажу током конверзације на релацији купац-продавачица.
Иако се превасходно брину да оставе добар утисак, такође се труде и да прођу без великих последица по свој новчаник; јер забога, они не траже спонзорушу већ девојку која ће без много муке да падне на њихове шабанске форе и харизму.
Продавачица: Хм… дволитра Јелена, то је 189 динара… још нешто?
Класични шабан: То је то, шећеру. (узима кесу са робом, вади новчаник, извлачи 200 кинти): Ево га, мала, хе-хе.
Продавачица: (узима Надежду, враћа му 11 дин.): Изволи.
КШ: (чобански ритуал (трајање: секунд-два): под углом од неких 90 степени, бритким трзајом руке извлачи Вука и ставља га у џеп, тако да се гвоздењак откотрља бар неколико центи даље)): Лутко, ово задржи, заслужила си.
Продавачица (у себи: заслужио си ти да ти провучем главу кроз фискалну касу, маму ти јебем сељачку): Хвала…
Preuzeto sa http://vukajlija.com