Nekako je priroda odredila da ženama moraš da učiniš, pa da jebeš oca svoga. Kako god okrenuo, vodenica ode na njihovo kolo, rek’o bi naš narod.
Naravno, ako ti je ostalo nešto malo tih muda, pomislićeš i na sebe u ovim kriznim vremenima.
-Ljubavi, diži se… jedu mi se palačinke sa Nutelom, heljdinim brašnom, mlevenim bademom i šlagom!
-Bole me i to baš kurac!
-E, neka si joj rekao. Seko, pa vidiš da gledamo Galatu, majku mu jebem… kak’e crne palačinke? Čekamo dva plus drugo, ako nam uleti, Švajnštajger će ti ih lično doneti, obećavam…
-Tebe nisam ništa pitala… samo zbog mame živiš kod nas, inače bih te odavno najurila…
-‘Ajd odo’ da joj spremim… stižem do drugog, lagano…
… pola sata kasnije…
-Evo ti, ljubavi… malo prepečene, kao što ti voliš…
-Ti si moje srce…
… U dnevnoj sobi…
-Da li si ti realan? Pečeš joj palačinke… tako je isto i kod keve izvoljevala…
-Bratić, bio sam Bata Mirković… sportski gest, ako me razumeš….
-Ne seri da si se ‘vatao za muda, pa joj mazao palačinke?
-Aham….
-To, care!!! Jebi, ne vadi!!!
Preuzeto sa http://vukajlija.com