Увиђаван, љубазан. Говори мирно, са покровитељским осмехом и погледом који улива безгранично поверење.
Све разуме, све схвата, са свим се слаже. Његова саосећајност нема граница.
И гази преко живих људи.
Кафеџија конобарици:
– А јел сине, а де си ти јуче на посо?
Она, запрепашћено:
– Али, чика Љубо, па прекјуче сам мајку сахранила! Па и ви сте били…
– Знам, сине, знам. И бијо сам. И нек јој је лака земља. Ама, сине, то мене не врши посо. Нема плате за јуче. И немој више тако, кад те моли твој чика Љуба…
Preuzeto sa https://vukajlija.com