Беспрекорна амбалажа која савршено чува укус пива.
Спаковано у стаклену флашу од 0.5 литра, препознатљивог и једноставног дизајна, представља аутентични Балкански производ. Од огромне милоште још називана и „стаклић“. Својевремено је било морање вратити амбалажу, што само по себи потврђује њену реалну вредност и квалитет. Пиво које се у фрижидеру најлепше зноји, кажу старији. Такође кажу да је амбалажа тако осмишљена и произведена да можеш мокраћу попити из тога, а тек да трепнеш понеки пут. Етикета представља статусни симбол ове амбалаже, а што се лакше скида са ње, то је боље, јер што је пиво хладније, то је више ознојено, а што се више озноји, то се лакше скине етикета. Проста математика.
Прави тру сладоукусци имају прилику и привилегију да искусе реалну мултифункционалност и бонус додатке куповине целе гајбе ових чаробних флашица, јер иста касније, пошто је целу у сласт попијеш, служећи се својом СФРЈ издржљивошћу користи као гајба за дрва, степеник за предмете који су високо, или пак као пластични табуре за подметање испод дупета док пијеш још један стаклић Зајечарског, у паузи између малтерисања чесме у дворишту и кошења траве.
Стаклићи нестају, замењени пивима животињског порекла, такмичара комерцијалних трка и обрнуто пропорционалних квалитета. Једино ти преостаје да питаш ћалета и деду о коренима стаклића који сежу још од старог доброг БиП-а пред задругом. Друго што ти преостаје је да у кафани, иначе ретком месту где се ова амбалажа и данас налази, наручиш „СТАКЛИЋ ПА МАКАР БИЛО КОЈИ“, што потврђује чињеницу да је ова амбалажа генијална. Или пак, нађи приватну продавницу коју држи власник 60+, пакуј се и сели у тај комшилук.
Preuzeto sa http://vukajlija.com