Nikad prežaljeni nerođeni sin naših majaka.
Mića: Mama, je l’ mogu duzmem ono na čemu nam stoje peškiri?
keva: Tišina, gledam nešto.
SM: …naime Berkli mi nije bio prvi pik, no na nagovor….
Mića: Ok, uzo sam, treba mi za duvaljku, idemo u šumu da lovimo zmije..
SM:….mada u zadnje vreme sve se više okrećem čembalu…
keva: Divan mladić…
SM:…slobodno vreme, iako ga imam zaista malo, provodim sa meni dragim ljudima, pročitam neku dobru knjigu…
keva: kulturan…
SM:…inače u poslednje vreme se trudim da svaki dan započnem džogingom, ima prelepa staza u Central parku…
keva: Ahhhh…
Mića: Ćao, otišo sam..
keva: Idi više. Što nisi mogao biti kao Stefan…
Preuzeto sa http://vukajlija.com